Epilepsije i druge krize svesti

Epilepsija je jedno od najčešćih neuroloških oboljenja kod dece. Smatra se da oko 50 miliona ljudi u svetu boluje od epilepsije, a 4% od njih su deca. Postoji veliki broj različitih vrsta epilepsija i epileptičnih sindroma od kojih su neki dobno zavisni tj javljaju se samo u određenoj životnoj dobi. Epileptični napadi mogu da zahvate samo jedan, ograničeni deo ili čitavo telo, mogu biti parćeni gubitkom svesti, padom i povređivanjem pacijenta.

Lečenje epilepsije je u prvom redu medikamentozno, potom operativno, stimulacijom nervusa vagusa, ketogenom dijetom. Imajući u vidu da se dobri rezultati postižu samo personalizovanim pristupom lečenju osobe sa epilapsijom, u ovom postupku je neophodno učešće neurologa.

Naravno da svaki gubitak svesti nije epileptični napad.

Najčešće se radi o tzv SINKOPAMA – krizama svesti koje se javljaju prilikom naglog ustajanja iz kreveta, kod dugotrajnog stajanja, boravka u zagušljivim prostorijama, kod izloženosti neprijatnim prizorima, u sklopu respiratornih i gastrointestinalnih infekcija paćenih febrilnim stanjem, kod malokrvnosti i slično. Osnovni patofiziološki mehanizam nastanka SINKOPE je samnjeni priliv krvi u mozak (glukoze i kiseonika) izazvan različitim faktorima. Da bi se obavio diferencijalno dijagnostički postupak kriza svesti, obavezno je obratiti se lekaru.